1 Макабеји су апокрифна/деутероканонска књига коју је написао јеврејски аутор након обнове независног јеврејског краљевства, вероватно око 100. године пре нове ере. Уврштен је у католичке и православне каноне. Протестанти, Јевреји и неки други га сматрају генерално поузданим историјски, али не и делом Светог писма. Радња књиге је око једног века након што су Грци освојили Јудеју под Александром Великим, након што је Александрово царство подељено тако да је Јудеја била део грчког Селеукидског царства. Она говори како је грчки владар Антиох ИВ Епифан покушао да потисне праксу основног јеврејског верског закона, што је резултирало јеврејском побуном против Селеукидске владавине. Књига покрива целу побуну, од 175. до 134. пре Христа, наглашавајући како је спасење јеврејског народа у овој кризи дошло од Бога преко Мататијеве породице, посебно његових синова, Јуде Макабејаца, Јонатана Макабеја и Симона Макабеја, и његових унук, Јован Хиркан. Доктрина изражена у књизи одражава традиционално јеврејско учење, без каснијих доктрина које се налазе, на пример, у 2. Макабејској.